„Only fools and horses“

                                                                                               „The Nag’s Head“

Nedostatak kvalitetne strategije razvoja srpskog džudoa (da li se još uvek neko seća jedinog takvog pokušaja sa kojim je javnost upoznata, čiji je autor Andrija Mumović, a koji, gle čuda, nije „prošao“ ni u njegovom matičnom Savezu) i sa njom usklađenim dugoročnim, srednjeročnim i kratkoročnim planovima aktivnosti kako na nacionalnom, tako i na regionalnim nivoima, osnovni je uzrok klubaško-sektaško-interesnog postavljanja i organizovanja nacionalnog i regionalnih saveza. Tako se umesto saveza čiji bi osnovni zadatak trebalo da bude razvoj džudoa u Srbiji u celini, dešava da savezi postaju poligoni za ostvarivanje sitnih, pojedinačnih interesa rukovodećih ljudi u savezima. I sve dok su ti interesi zajednički članovima raznih upravnih odbora, sve dok postoji ljubav među njima, nema nikakvih problema. Ali, onog časa kad te ljubavi nestane, dolazi do stvaranja novih koalicija i oštrih međusobnih napada dojučerašnjih „ljubavnika“ u pokušaju da se ona druga strana diskredituje u očima džudo javnosti.

Svakako da najveću odgovornost za ovakvu situaciju snose nosioci glavnih funkcija u nacionalnom i regionalnim savezima koji su tu stigli kao ličnosti od imena u srpskom džudou ili kao predstavnici tzv. najvećih klubova.

Dokaz za ovu tvrdnju je i najnovija, III sednica Skupštine DžSB koja je održana 26. 01. 20012. godine. u prostorijama SD „Partizan“ u vremenu od 18,15 – 21,15 časova, uz prisustvo 13 delegata sa pravom glasa ove godine od mogućih 16.

Članovi Skupštine su bili u prilici da se upoznaju sa veoma detaljnim izveštajem o utrošku finansijskih sredstava iz  budžeta koji je sačinio generalni sekretar Saveza g. Isidor Stojanović, kao i sa izveštajem sportskog direktora g. Milana Dragića. Nije, međutim, bilo prilike da se Skupština upozna sa izveštajem o radu  Upravnog Odbora, jer predsednik Upravnog odbora g. Zoran Šatić nije podneo Skupštini pisani izveštaj o radu UO.  To nije uradio ni prošle godine. (Videti zapisnik sa redovne sednice DžSB održane 27. 01. 2011. godine). Takođe, predsednik Nadzornog odbora g. Zoran Ješić nije podneo Skupštini pisani izveštaj o radu Nadzornog odbora. To nije uradio ni prošle godine (Videti zapisnik sa redovne sednice DžSB održane 27. 01. 2011. godine). Prošle godine je samo OBAVESTIO članove Skupštine da je Nadzorni odbor jednoglasno prihvatio izveštaj za 2010. godinu. Obaveza Nadzornog odbora je da podnese izveštaj o svom radu, čime se bavio, koje mere i radnje je preduzimao  i do čega je došao ili nije došao, a ne samo da obavesti delegate da je nešto jednoglasno usvojio. Nije obaveza Nadzornog odbora da obrati pažnju samo na nezakonite i protivstatutarne radnje u finansijskom poslovanju, već i u drugim sferama rada DžSB.

Vrlo brzo je postalo jasno da rasprava o radu Džudo saveza Beograda u prethodnoj godini u glavama planera ove sednice i nije zauzimala primarno mesto, već borba za bolje pozicioniranje u Džudo savezu Srbije. Ostavka sportskog direktora g. Dragića je poslužila kao šlagvort u pokušaj jedne struje u Savezu, predvođene predsednikom Skupštine DžSB g. Zoranom Dragosavljevićem i predsednikom Upravnog odbora DžSB g. Zoranom Šatićem da eliminiše drugu stranu na kojoj se nalaze predsednik Upravnog odbora DžSS Ivan Todorov i predsednik Takmičarske komisije DžSS dr Miroljub Blagojević (obojica članovi i UO DžSB).

Svakako da je rad predstavnika DžSB u DžSS legalna i legitimna tema za raspravu na Skupštini DžSB, ali nikako ne u okviru neke druge teme, odnosno bez da je prethodno uvrštena u dnevni. Bilo bi razumljivo da je to pitanje na ovaj način „potegao“ neko od prisutnih delegata, ali od strane predsednika Saveza je to, u najmanju ruku, neozbiljno.

Očigledno je, međutim, da je plan, nastao u režiji „Trotters Independents Traders“-a  ili ti „Nezavisnih trgovaca Trotter“ kroz višednevno dogovaranje na beogradskom Pekamu u restoranu, kojem smo za ovu priliku dali ime „Ragina glava“ po popularnoj britanskoj seriji sa glavnim junacima Del Bojem i Rodnijem, bio sasvim drugačiji. Agresivan i omalovažavajući verbalni nastup g. Dragosavljevića prema predsedniku g. Ivanu Todorovu i predsedniku Nadzornog odbora DžSS g. Sokolu Ukiću, (na sednici se saznalo da ovakav nastup g. Dragosavljević ima prema svojim sagovornicima i  na sednicama Upravnog odbora DžSB), prouzrokovao je da g. Todorov napusti sednicu.

Glavna zamerka g. Dragosavljevića prema g. Todorovu je bila netransparentnost u radu DžSS, odnosno nepostojanje godišnjeg izveštaja o utrošku finansijskih sredstava (više godina unazad), a g. Ukiću  je kao predsedniku Nadzornog odbora zamereno što je, uprkos navedenom, dao pozitivnu ocenu o radu DžSS.

Niko dobronameran ne može biti protiv zahteva za transparentnošću u radu i to na svim nivoima,  na tome treba istrajati. Možda bi se kroz to istrajavanje  došlo i do odgovora na pitanje kako je, potpuno nezakonito,  ODžK „Beograd“ dobio pozajmicu iz budžeta DžSS  u iznosu od 300000,00 dinara, koju pomenuti klub sada ne želi da vrati. Ni brojni prethodni pozivi g. Todorova da „Beograd“ vrati pozajmicu, ni upozorenje da klubu neće biti dozvoljen nastup u Super ligi, nisu urodili plodom: novac nije vraćen na račun DžSS. Nezakonito ga je zadržao klub čiji je predstavnik Predsednik Skupštine DžSB. G. Dragosavljević prema zvaničnom sajtu svog kluba tamo obavlja funkciju potpredsednika.

Teško je napisati ovaj tekst i pojasniti celokupnu situaciju, a ne osvrnuti se unekoliko na ličnost g. Todorova. Njemu se, verovatno, mogu zameriti nedostatak potpune transparentnosi u radu, oportunizam, pa čak i nedoslednost, a bolji poznavaoci bi mu verovatno mogli naći i neke druge zamerke, ali „klubaštvo“ svakako ne:  kao prvi čovek DžK „Crvena Zvezda“ kroz organizaciju „Serbia Open“- a pokazao je da je i u Beogradu i u Srbiji moguće unaprediti i podići nivo organizacije jednog takmičenja na evropski i svetski nivo (još jedan jedini primer tako visoko postavljenih i ostvarenih ciljeva na organizacionom planu primećuje se kod Andrije Mumovića iz DžK „Cement“ iz Beočina). Pri tome nije zanemario ni sam kvalitet takmičenja na „Serbian Open“-u,  jer je zahvaljujući svom autoritetu i ličnim vezama uspeo da u Beograd dovede značajna imena iz evropskog i svetskog džudoa. Sve to je dovelo do toga da je 2011. godine „Serbia Open“ uvršten u kalendar EJU, što je svojevrsno priznanje za srpski džudo uopšte, a ne za DžK „Crvena Zvezda“.  Dovođenjem Dimitrija Gerasimenka, koji je prošle i ove godine osvajanjem medalja na više svetskih kupova odveo srpski džudo na Olimpijske igre u Londonu i značajno doprineo da se srpski džudo prepozna i u svetu, svakako je učinio dobro za svoj klub, ali pre svega za srpski džudo. Ne treba zaboraviti ni to da je imao sluha za unapređenje rada Saveza na informativnom planu pokretanjem zvaničnog sajta, uvođenje live-stream prenosa sa „Serbia Open“ -a, praćenja rezultata uživo putem interneta i sl. Možda je sve to i malo, ali je ipak nešto.

Ako sve ovo uporedimo sa onime što su za poboljšanje svih aspekata džudo sporta dali ostali rukovodioci sadašnjeg i prethodnog rukovodstva DžSB, dolazi se do poražavajućih rezultata. Zna se po koga.

Gospodinu Sokolu Ukiću, koji je u Upravni odbor DžSB ušao kao predstavnik DžK „Trudbenik“ zamereno je da ne vraća strunjače koje su mu date na revers na korišćenje. Pri tome nije istaknuto da je g. Ukić, o sopstvenom trošku, uvek omogućavao da te strunjače budu dostupne savezu za sve predviđene akcije. Nije zgoreg pomenuti da je g. Ukić do sada u više navrata pokazao i dokazao da od džudoa ništa nije uzimao, već je samo davao i da je u velikoj meri on lično „odgovoran“ za uspehe najperspektivnijeg domaćeg takmičara Aleksandra Kukolja, koji je samostalnoj Srbiji doneo prvu medalju sa evropski juniorskih  i U-23 prvenstava. Kukolj je, kao što je svima poznato, stasao u DžK „Trudbenik“, iako je sada član DžK „Rekord“. Upravo je g. Ukić najzaslužniji za prelazak Kukolja u drugi klub jer je procenio da mu je za dalje napredovanje potreban kvalitetniji rad i stručna podrška, i na taj način je pokazao širokogrudost i operisanost od klupskih interesa (sa druge strane imamo potpuno drugačiji primer, da DžK „Partizan“ , suprotno svim standardima koji vladaju u slobodnom svetu, kao da im nije poznato čuveno Bosmanovo pravilo, svog člana, a najuspešnijeg srpskog takmičara u protekloj deceniji Miloša Mijalkovića-Beku, nosioca evropske medalje, i posle isteka ugovora kojim se regulišu obaveze klub-takmičar, sprečava da bez ispisnice pređe u drugi klub). Postavlja se pitanje šta onda tera g. Ukića na ovakvo ponašanje? Neki su spremni da kažu da želi da spreči da te strunjače „ispare“ kao što se u prošlosti već dešavalo. Za ove se bar zna gde su.

Ne treba ići daleko i tražiti odgovor, dovoljna je činjenica da g. Dragosavljević (da li lično on, da li Nadzorni odbor, sasvim je svejedno) zaboravlja da pruži jasnu i zvaničnu informaciju Skupštini, u pisanoj formi (da bi se izbeglo ono „Nisam to rekao“)   gde se nalazi nekoliko stotina kvadrata strunjača, koje su volšebno nestale pre više godina u vreme dok je predsednik Džudo Saveza Beograda bio čuveni mašinski inženjer, pardon, majstor za veš mašine i ostalu belu tehniku, g. Đorđe Mladenović, koji je na to mesto došao na predlog DžK Partizan. Možda upravo zbog informacija da je jedan deo tih strunjača završio kod DžK „Partizan“, iako sadašnji predsednik Upravnog odbora DžSB g. Šatić, inače predstavnik „Partizana“, tvrdi da s tim u vezi ne postoji nikakav revers!!!? Prema nekim saznanjima, strunjače su ipak iz Obrenovca kamionom doterane i jedan deo istovaren u salu DTV Partizan u ul. Viktora Igoa br.1, koju koristi DžK „Partizan“, dok je drugi deo, transportovan do sale u Humskoj 1. Bez reversa o preuzimanju, očigledno. Teoretski, bila je to, dakako, odlična prilika. Predsednik Saveza svom matičnom klubu omogući da bez ikakve potvrde preuzme 100-200 kvm strunjača, što predstavlja cirka 5-10 tisuća eura,  i… nikom ništa, pojela maca. ‘Ajd’ nek’ neko dokaže? Pa, i to se može dokazati. Zna se kod koga su strunjače bile u Obrenovcu i ko ih je odatle uputio u Beograd.

Sednicu je, između ostalog, obeležila i ostavka sportskog direktora g. Dragića, koji je u veoma emotivnom nastupu optužio savez, ali i direktno g. Todorova, za omalovažavanje i opstruiranje njegovog rada, kako kaže, da parafraziramo,  „u jednom prljavom političkom maniru“, iznoseći dalje optužbe za potpunu nestručnost u radu i nepostojanje želje da se rad saveza unapredi. Ovo je pojedine iskusnije sportske radnike (Delić, Mrvaljević) ponukalo da iznesu svoje stavove, da bi ipak trebalo biti oprezniji u iznošenju nekih kvalifikacija, jer se na taj način svi prisutni mogu osećati prozvanim, ali i da situaciji nije baš toliko crna, ako se uzme u obzir da  u džudou na svetskom nivou vlada najveća takmičarska konkurencija, izuzev u atletici na srednjim prugama. Došlo se i do takvih ocena, i to od strane predsedavajućeg, da sportskom direktoru, uz uvažavanje svih njegovih sportskih rezultata i želje da doprinese džudo organizaciji, nedostaju organizacione sposobnosti i komunikacija sa klubovima, te da ima  sklonost da svoje zamisli i ideje sprovodi kroz direktive.

Raduje svakako povratak istinskih sportskih veličina Dana Pantića i Siniše Labusa i njihova jasno izražena želja da svojim znanjem i iskustvom doprinesu poboljšanju organizacije i funkcionisanja Saveza, jer oni to po svojim sportskim rezultatima zaslužuju. Ostaje, ipak, ukus gorčine zbog načina na koji su to uradili. Naime, DžK „Žandarmerija“ je zvanično obavestio Skupštinu da g. Miroljub Blagojević nije više njihov predstavnik u Skupštini, već da je to Dano Pantić, tražeći da se, s tim u vezi, izvrši rotacija g. Blagojevića i g. Pantića u UO. Obrazlažući zahtev za ovom rotacijom, g. Pantić je ukazao i na sukob interesa g. Blagojevića u prethodnom periodu, jer je u isto vreme bio sportski direktor „Žandarmerije“ i predsednik DžK „Čukarički“. Čak i da se uzme zdravo za gotovo da je ovaj njihov zahtev u potpunosti legitiman, postavlja se pitanje žurbe za smenom g. Blagojevića, jer  tokom sledećeg meseca predstoji nova Skupština zbog usvajanja Statuta koji bi bio u skladu sa novim Zakonom u sportu. Izgleda da g. Pantić i g. Labus u „Raginoj glavi“ nisu dobili pravu informaciju da je posle usvajanja Statuta obavezan izbor novog rukovodstva u skladu sa tim istim, novim Statutom. Druga je stvar da li je novi član UO trebalo uopšte da bude iz „Žandarmerije“ ili iz nekog drugog kluba, jer, po važećem Statutu, „Žandarmerija“ nije čak imala ni pravo glasa na Skupštini, s obzirom da je prethodne godine na zvanična pojedinačna takmičenja u organizaciji DžSB izvela svega 13 takmičara (bez poletaraca). Stvar je razrešio sam g. Blagojević koji je podneo ostavku na mesto člana UO DžSB, a Skupština je prihvatila predlog da D. Pantić bude novi član UO.

Da Del Boj i Rodni uopšte nisu imali nameru da na predstojećoj Skupštini ili odmah iza nje pokrenu postupak za izbor novog rukovodstva „Trotters Independent Traders“-a, govori i insistiranje predsedavajućeg na zameni predstavnika DžK „Palež“ u UO zbog neaktivnosti njegovog kluba (zanimljivo je da im na prethodnoj Skupštini 2011. godine ista takva činjenica nije smetala (Videti zapisnik sa redovne sednice DžSB održane 27. 01. 2011. godine, strana 2., prvi pasus). Kada je od strane delegata rečeno da se sa time ne mora žuriti jer predstoji izborna Skupština, g. Dragosavljević je pokazao ili nepoznavanje zakona ili lošu nameru, rekavši da izbora neće biti. Delegati nisu prihvatili predlog za zamenu predstavnika DžK „Palež“ u UO.

Još jedan predlog  g. Dragosavljevića,  da treneri ne mogu biti članovi UO DžSS, nije naišao na potrebnu podršku prisutnih delegata. Ovaj nesuvisli predlog obrazložen je činjenicom da je na sednicama UO DžSS praktično nemoguće razmatrati rad saveznog trenera ili kako mu je već naziv funkcije, g. Svetislava Vukmirice, koji je istovremeno i član UO. Umesto da traži podršku  da ubuduće članovi UO ne mogu biti savezni treneri ili selektori ili šta već, g. Dragosavljević traži da mu se da podrška za predlog  da se čitavoj jednoj kategoriji sportskih radnika oduzme statutarno pravo da  budu birani u sve organe saveza?!!! Van svake pameti!

Potpuno je ignorisan predlog predsedavajućeg da se izglasa da Sokol Ukić vrati strunjače DžSB. S obzirom da je u prvom navratu samo on glasao za svoj predlog, pokušao je i drugi put da isti stavi na glasanje, što se opet, kosi sa svim elementarnim normama. I opet je fulao.

Činjenica da su tri predloga aktualnog rukovodstva DžSB delegati „ladno“ odbili, može se čak reći da su se prema njima sasvim nehajno odnosili, govori dovoljno o legitimnosti tog rukovodstva.

Kritikovana je odluka Upravnog odbora da se naplaćuje kotizacija za učešće na beogradskim prvenstvima, čak se čulo i mišljenje (Vladimir Rančić, DžK „Olimp“ Beograd) da UO na to nije imao pravo, jer se iz budžeta Grada dobija novac upravo za organizaciju takmičenja.

Da ne bude sve tako crno, delegati su prihvatili predlog g. Dragosavljevića da predstavnici DžSB u UO DžSS pokrenu inicijativu za smenu predsednika Skupštine DžSS g. Marka Stipankova (prema zvaničnom sajtu Džudo saveza Vojvodine imenovani obavlja i  funkciju generalnog sekretara u tom savezu), koji već duže vreme nije obavljao svoju funkciju u skladu sa Statutom DžSS, jer je jedan deo svog mandata proveo u zatvoru (!!!?), a što je i u suprotnosti sa novim Zakonom o sportu. Žalosna je činjenica da takav predlog već odavno nije potekao od njegove matične organizacije  – Džudo saveza Vojvodine. Zašto bi DžSB time „prljao“ ruke? Da ne govorimo o tome da je, ako su izneti podaci tačni,  g. Stipankov trebalo da bude  smenjen i sa funkcije u DžSV.  Ali, to samo govori o tome da situacija ni u tom regionalnom savezu nije uopšte bolja nego u Beogradu.

Ne treba uzimati za ozbiljno neka razmišljanja koja iznose neki zlobnici da je sve ovo što se dešavalo na i u pozadini ove sednice još jedan okršaj na relaciji „Partizan“ – „Crvena  Zvezda“ i pokušaj „Partizana“ da u još jednom nacionalnom sportskom savezu preuzme lidersku poziciju, a da „Zvezdine“ kadrove sasvim marginaluzuje, kako  „Zvezdi“ ne bi slučajno palo na pamet da sledeće godine pokuša da osvoji Super džudo ligu (što joj je ove godine zamalo uspelo). Razlozi su mnogo prozaičniji.

Veoma je značajno što su mlađe snage pokazale želju za ponovnim učešćem u radu saveza, i to je od starijih, iskusnih sportskih radnika-članova Skupštine, primljeno sa simpatijama. Međutim, ukoliko se pokaže da je njihov povratak na scenu deo jednog drugog plana, o kojem je ovde pisano, kojeg će eventualno iskorititi makar kao vetar u leđa, veoma brzo će izgubiti svoj integritet, identitet i prepoznatljivost i uklopiće se u kolotečinu. A onda će izgubiti i obraz. I sve ono što su ostvarili na sportskom terenu će izbledeti, više neće biti važno.

Bez donošenja strategije o razvoju džudoa u Srbiji nije moguće postaviti nacionalni i regionalne saveze na zdrave noge. I dalje će za rukovodioce saveza biti birani ljudi koji  ne podnose nikakav program na osnovu kojih bi se stručna i sportska javnost opredeljivala za njih ili za neke druge, već će biti birani i postavljani zahvaljujući snazi, ne svojih klubova, već sportskih društava. Bez programa koji bi bili u skladu sa eventualnom strategijom, oni nemaju nikakvu odgovornost ni prema kome drugom osim prema svojim klubovima. I prema interesnim koalicijama koje su, ipak, vremenski ograničene.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s